ИНТЕРВЈУ ДР ВЛАДИМИРA ОРЛИЋA,''Шта год ко мислио, нико за Црну Гору и њен народ није урадио више од Александра Вучића – још од времена краља Александра''
ИНТЕРВЈУ ДР ВЛАДИМИРA ОРЛИЋA, ПОТПРЕДСЈЕДНИКA СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ: ''Шта год ко мислио, нико за Црну Гору и њен народ није урадио више од Александра Вучића – још од времена краља Александра.''
Горан Киковић,главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'' у разговору са Владимиром Орлићем,потпредсједником Скупштине Србије
Потпредсjедник Народне скупштине. Члан Предсjедништва СНС, рођен је 15.04.1983. у Београду. Завршио Основну школу „Јован Поповић“ у Обреновцу (1998), Математичку гимназију у Београду (2002), дипломирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду - Одсjек за електронику, телекомуникације и аутоматику, Смjер за телекомуникације (2007), гдjе је стекао и звање доктора наука електротехнике и рачунарства - на Одсjеку за телекомуникације и информационе технологије (2011).
Професионално ангажован у струци: на позицији инжењера за истраживања и развој у Истраживачко-развојном центру „Имтел микро-опт дд“ (2007), затим у Институту за микроталасну технику и електронику „ИМТЕЛ Комуникације АД“ (2008), у ком је обављао и дужност руководиоца Одjељења за дигиталну обраду сигнала (2008-2011). Радио на позицији сениор инжењера у „High Tech Engineering Center doo” (2011-2012), a од 2012. године запослен је у Институту „VLATACOM doo“ на позицији систем архитекте. Био је вишеструки стипендиста Министарства просвjете и спорта Републике Србије, стипендиста Фонда Владе Републике Србије за младе таленте и стипендиста Министарства за телекомуникације и информационо друштво Републике Србије. Добитник је награде за најбољи рад младог аутора на конференцији ТЕЛФОР 2007.
Аутор је више од 70 научних и стручних радова, техничких решења, учесник на више пројеката Министарства просвjете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Учествује и као члан тима/одговорно лице и на већем броју интерних компанијских пројеката, намијењених комерцијалном тржишту. Вишегодишњи је члан комисије за предлагање награда за младе ауторе на конференцији Телфор, члан више различитих професионалних удружења под окриљем IEEE, рецензент у међународним стручним часописима и на конференцијама. Члан Научног већа Института „VLATACOM doo“. У научно звање „научни сарадник у области техничко-технолошких наука - електроника, телекомуникације и информационе технологије“ изабран 2015. године, реизабран 2020. године. Члан Српске напредне странке од 2008. године. У странци примарно обављао дужности у сфери информисања и медија, као и организационих послова.
Више пута биран за предсједника Савјета за информисање Општинског одбора СНС на Чукарици. Обављао различите дужности у сектору информисања при ГрО СНС Београд и вишим органима Странке. Oд 2014. до 2015. обављао дужност секретара Општинског одбора Српске напредне странке на Чукарици. За потпредсједника Општинског одбора СНС Чукарица изабран 2015. године.
Био је кандидат за одборника у Скупштини града Београда на листи Српске напредне странке 2012, 2014. и 2018. године, за одборника у Скупштини Градске општине Чукарица 2016. године. Одборник у Скупштини града Београда од 2016. до данас.
Изабран за народног посланика са листе „Александар Вучић - Будућност у коју верујемо“ 2014. године, потом 2016. године са листе „Александар Вучић - Србија побеђује“, а 2020. године са листе „Александар Вучић - За нашу децу“.
За замјеника предсједника посланичке групе Српске напредне странке у Народној скупштини изабран 2016. године. Замјеник предсједника посланичке групе „Александар Вучић - За нашу децу“ од 2020. године. За члана Председништва Српске напредне странке изабран 2017. године. Као народни посланик био је члан различитих радних тијела у оквиру НСРС, парламентарних делегација и посланичких група пријатељства. Предсједник Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ - Србија (2014, 2016). Завршио обуку и едукацију у Класи слушалаца за резервне официре Војске Србије 2010. године, гдје је стекао чин резервног потпоручника Војске Србије. Говори енглески језик. Ожењен Анђелком, отац Николине, Софије и Анастасије. Живи и ради у Београду.
КИКОВИЋ: Поштовани господине Орлићу, основали смо часописа за књижевност, историју и културу "Глас Холмије" који излази на српском језику и ћириличом писму у Беранама и већ десет година се боримо да сачувамо, бранимо и ширимо истину о српском постојању у Црној Гори.
Зато бисмо Вас замолили да нам као потпредсједник Народне скупштина Републике Србије и члан Предсједништва СНС одговорите на неколико питања која су у жижи интересовања Срба у Црној Гори, што бисмо у форми интервјуа са Вама објавили у наредном броју часописа ''Глас Холмије''.
Интересују нас Ваши одговорите на сљедећа питања:
Како оцјењујете положај и права Срба у Црној Гори и на који начин она могу да се битно унаприједе?
ОРЛИЋ: На самом почетку, желим да поздравим ваше читаоце, наше сународнике у Црној Гори. Ово је прва прилика која се указала да говорим за неки од медија у Црној Гори, а то што је указана управо од стране часописа који је за своју мисију одредио заштиту истине о српском народу и борбу за наше националне интересе искрено ми причињава посебно задовољство. Та борба коју сте одабрали је, из потпуно очигледних разлога – све само не лака. Данашњи положај Срба у Црној Гори је трајно оптерећен одлуком црногорског естаблишмента да сопствени државни идентитет гради на вештачком дистанцирању од српског идентитета. Таква, за читаво друштво трагична, одлука се већ предуго спроводи кроз грубу, циљану негацију било каквих веза између црногорског и српског идентитета, а која се даље у пракси сама пред собом доказује галопирајућим сузбијањем права свим декларисаним припадницима српског народа. Док значајан део грађана трпи непосредну штету из тог наопаког приступа, превиђа се да се тиме само слаби и Црна Гора као таква: потпорни стуб јој се дели и круни њено државно биће, а ипак се у тој штети истрајава. Парадоксално, али је тако. И то јесте велики проблем, који је на првом месту проблем Црне Горе. Она као држава мора да пронађе начин да се са уважавањем обрати сопственим грађанима, да трајно отклони наметнуто им неспокојство и заустави неправедно инсистирање да ти људи у сопственој кући треба да осећају нелагоду само зато што се осећају и изјашњавају на одређени начин. Само Црна Гора може (и мора, ако о самој себи и својој будућности заиста брине) да укине потпуни промашај у погубном дискурсу да бити Србин значи бити „неко други“ и припадати „неком другом“, само не држави чији темељи без српског народа једноставно не постоје. То је једини пут за трајно унапређење положаја и права народа у Црној Гори, у најширем смислу. Јасно, након много причињене неправде, просуте жучи и усађених подела, тај пут је дуг и тежак, он изискује пуно воље, стрпљења и умећа. Српски народ у Црној Гори може са успехом да га пређе само уколико је јасно политички организован, ако чува своју слогу и држи своје националне циљеве у јасном фокусу. Ипак, тај пут може бити значајно олакшан, када је подржан од стране сународника и, на првом месту, државе Србије: баш онако како данас јесте подржан, за разлику од времена које се мерило до у свега неколико година уназад. Данашња Србија, држава коју предводи Александар Вучић, има и одлучности и снаге да помогне свој народ у Црној Гори у његовој праведној борби да се сачува. Србија то данас са снажном вољом и нескривеним поносом управо и чини.
КИКОВИЋ: Можемо ли очекивати већу бригу Одбора за дијаспору и Србе у региону, тијела Народне скупштине РС, како би се успоставила чвршћа веза са Србима ван Србије, не само у Црној Гори?
ОРЛИЋ: Одговор је, без икакве задршке – да. И можете и треба да очекујете ту врсту бриге. Реалност тих очекивања већ је у потпуности доказана: непосредно након конституисања, Одбор је већ одржао седницу за чију је тему одабрао управо питање положаја Срба у региону и настојања Републике Србије да свој народ даље помогне и подржи. Приоритети у даљем раду су, дакле, одабрани и јасно објављени. Уз учешће представника Срба из држава региона, о намерама Народне скупштине Републике Србије да активно ради на даљем учвршћивању братских веза лично су сведочили народни посланици, чланови Одбора. А држава Србија је последњих година показала на делу своју спремност да пружи ту дуго чекану подршку: политички, материјално, али и на сваки други начин. Као резултат остали су српски медији, културно – уметничка друштва, библиотеке, Матица српска, све институције српског народа сабране у Српској кући у Подгорици... дуг је списак видљивих доказа ове подршке. И отуд су свима јасне и потпуно разумљиве речи директора Српске куће, изговорене пред Народном скупштином на поменутој седници Одбора: „Шта год ко мислио, нико за Црну Гору и њен народ није урадио више од Александра Вучића – још од времена краља Александра.“ На те резултате ми смо у Србији веома поносни, уједно и пред тим резултатима обавезни: да их одбранимо и у времену пред нама – надмашимо. На томе ће радити цела држава, следећи политику свог председника, своје Владе и своје Скупштине. По природи ствари, скупштински Одбор за дијаспору и Србе у региону имаће у том послу запажену улогу.
КИКОВИЋ: Нама у Црној Гори предстоји 2021. године изузетно значајан попис становништва и шта конкретно можемо очекивати као помоћ и инструкције надлежних органа РС?
ОРЛИЋ: Немамо као народ важнијег задатка за блиску будућност од тог: да се заједнички постарамо да присутност нашег националног идентитета у Црној Гори буде кредибилно приказана и званично забележена у резултатима пописа који следи. Уз језички и верски идентитет, свакако. Од стратешког је значаја да покажемо да српском национу припада само већи проценат становника Црне Горе него што је то било приказано на претходном попису, јер из тог резултата се црпи снага и клешу се аргументи у даљој борби за остваривање политичких права. Немогуће је објаснити језиком модерне демократије и поштовања људских и мањинских права, а Црна Гора пледира да управо таквом модерном свету припада и таквим језиком говори, да један народ бројчано заступљенији у својој држави него што су то Албанци у Северној Македонији – не ужива данас ни два посто права каква су гарантована албанској заједници у суседној држави. Гарантована тамо и од стране званичног Скопља, и од међународне заједнице, док Албанаца у Северној Македонији званично има 25%, а Срба у Црној Гори забележено је 28,73% и то у условима јасне државне интенције да их буде приказано што мање. Ту разлику у стандардима је немогуће објаснити, ту врсту аргумента је немогуће побити. Реч је о постојању или о потпуном одсуству есенцијалних вредности у једном друштву. И зато је јасан наш национални интерес данас: да покажемо да нас има само још више, те стога припадајућа права српског народа могу бити само већа. И да на крилима тог резултата стрпљиво и посвећено радимо даље.
КИКОВИЋ: Какве су перспективе око отварања конзулата РС у Беранама које нам је јавно обећао амбасадор Божовић одмах након избора у Црној Гори?
ОРЛИЋ: Одговор на ово питање садржан је у значајној мери унутар одговора на питање међудржавних односа у будућности. Жеља Србије је, отворено, искрено и чисто говорећи: да они буду истински братски. Да буду најбољи могући. Опет, за танго је потребно двоје. Питање односа према амбасадору Републике Србије није тек персонално, оно је обележено печатом озбиљних разлика у схватању заједничке историје и, последично, третмана српског народа у Црној Гори данас. Идеолошки исковане од стране претходне Владе у Црној Гори, ове су контраверзе наизглед пронашле плодно тло и у новој Влади, од које сви очекују ипак значајно другачији приступ. Треба пружити шансу да се та промена и покаже. Данашњој Србији, у сваком случају, не недостаје стрпљења и мудрости неопходне да се ови проблеми превазиђу, то је свакоме јасно. Изградња међудржавних односа на међусобном поштовању и партнерству, чврсто утемељених у интересу очувања мира и стабилности за читав регион, препознатљив је заштитни знак наше државне политике. Баш као што Србији неће недостајати ни љубави, ни бриге, за свој српски народ – каква год била повратна реакција из правца званичне Подгорице. И то је нераздвојни део државне политике данашње Србије, политике која је апсолутно без премца у модерно доба и у нашој држави ужива плебисцитарну подршку. А свакако - независно од питања будућих званичних односа између две Владе - неспорно је да Беране одавно заслужују статус општине у којој постоји конзулат Републике Србије. То је жеља Србије колико и становника Берана, Срба у Црној Гори. Реална животна потреба колико и заслужено признање.
КИКОВИЋ: Општина Беране је побратимска са општином Чукарица скоро 40 година, а Ви као њен становник обрадоваћете нас својиом посјетом, а посебно порукама које би Србе у Црној Гори охрабриле да бескомпромисно истрајавају на одбрани својих колективних права у новим околностима након смјене режима ДПС-а. Шта је, у том смислу, Ваша порука?
ОРЛИЋ: Београдска општина Чукарица, на којој живим, са посебним поносом истиче своје побратимство са општином Беране. А ко и не би, да се нађе на нашем месту, био поносан? Бити у друштву најбољих част је и привилегија у свако доба, а ово данашње време, прожето сложеним изазовима, може представљати само разлог више за понос: оно неопозиво сведочи да стајати уз Беране и српски народ у Црној Гори данас, значи бити у друштву поносних, истрајних и храбрих. Управо такви и морамо да будемо, јер управо те особине – уз неизоставну слогу, мудрост и стрпљење – једини су прави рецепт за успешну одбрану права и грађење боље будућности за српски народ у Црној Гори. Самим тим, боље будућности за читаву Црну Гору и све у њој. Наше сестре и браћа у Црној Гори у сваком тренутку треба да знају: да помоћ и подршку у изградњи такве будућности имају у Србији коју предводи Александар Вучић. Уз вас су не само наша срца, већ и наша новостечена снага и наше институције. Тако ће и бити, без икакве сумње, све док политика посвећене борбе за напредак и сталног освајања нових успеха, баш онако како ју је пројектовао председник Вучић, ужива снажну подршку народа у Србији. Она је гарант снаге која стоји уз вас, која брине за српски народ у читавом региону, обезбеђује му неопходну стабилност и чува мир као предуслов сваког другог прогреса. Зато, само храбро. Да више нисте сами, целом свету је јасно. Победе су могуће, већ смо показали, оне најважније су тек пред нама.